Jedan
je dom
Ko sam ako
nisam ovde? Kuda da hodam ako moja stopala na tlu ne nalaze svoje otiske?
Gde sam ako se ne vraćam tamo gde poznajem svaki kutak? Ja sam kao biljka,
kao ptica, kao vetar.... Ako me sklonite odavde- sklonili ste biljku, ali
joj je koren još u zemlji.
Na drugoj
grudi ona neće znati da cveta. I još, ako me odvedete- odveli ste pticu iz
gnezda. Nikad ta ptica neće leteti drugim oblacima, nikad neće naučiti da
sleti na druge grane, isto kao što juzni vetar ne svira isto na severu.
Jednog dana će ptica
sama otići iz gnezda, jednog dana kada oseti da je dovoljno hrabra, zrela,
da je dovoljno naučila i da sada hoće da vidi novi svet. Samo tada, kada ona
sama poželi da drugo gnezdo nazove domom, moćiće da živi bez stare krošnje.
Moje je sve ovde, ispod jednog oraha, između veselih žutih zidova.
Moje je sve ovde jer
samo na ovom suncu ja znam da se grejem i samo svetlost ovih zvezda može
noću da me vodi. Ako sada odem nestaće me, jedan deo mene će zauvek
zaspati....
Tragom drvoreda
Na mom putu revolucije
Zimske
čarolije
Ja sam ona što veruje, drago mi je
Konji koji su se trkali sa oblacima
|