Dajana Grubišić

Na mom putu revolucije

     Želim da ostanem svoja u svetu koji želi da me promeni, među ljudima koji hoće da me slome.

     Teško je kada izabereš put drugačijeg, kada odbijaš da budeš ono što ti se nameće i želiš da budeš individua, kada svaki deo tvog bića vapi za slobodom i nesputanošću, a znaš da nećeš naići na razumevanje.

     Mnogo je ljudi koji su uskogrudi, koji ne prihvataju nesvakidašnje i cene samo obično i već viđeno. Takvi ljudi će ti uvek biti na putu. Ostaćeš svoj ako se ne obazireš mnogo na njih, ako se, i pored vetra otpora koji ti duvaju u lice, vineš put svojih htenja. Izgubićeš sebe ako dozvoliš da te pobede. Ne dozvoli da te navedu da počneš da sumnjaš u svoje sposobnosti i kvalitete.

     Ako si već izabrao put moraš biti istrajan, spreman da daš sebe, spreman da pobediš, da isplivaš, spreman da zasijaš svetlima pobede, samopouzdanja i radosti kada počnu da te dave mrakom obeshrabrivanja.

     Uhvati svoje snove odlučnim rukama i u trku se upusti snažno verujući u sebe. Kada budeš gledao sa slobodne visine one koji te ne razumeju i osporavaju, znaćeš da si pobedio. Bravo revolucionaru mali, bravo što veruješ da možeš da promeniš nešto u svetu, makar onaj deo oko samog sebe, onoliko koliko ti treba da budeš srećan. Bravo za hrabrost... Znaš, ona se smatra odlikom ludih, a danas je čast biti lud!

Jedan je dom

Tragom drvoreda

Zimske čarolije

Ja sam ona što veruje, drago mi je

Konji koji su se trkali sa oblacima