Jedna od prvih aktivnosti u kojoj su i žene učestvovale bila je podizanje nivoa obrazovanja doseljenog stanovništva, a pre svega opismenjavanje. Pored kurseva za mlade koji je organizivala škola, mlade pismene žene su imale zadatak da individualno rade po kućama sa starijim nepismenim osobama.

     Žene Česterega su u to vreme radile i na zdravstvenom prosvećivanju stanovništva. Organizovale su predavanja o značaju i načinu održavanja lične higijene, higijene odeće, stambenog prostora, posuđa, posteljine i sl. Redovno su vršile proveru higijene u svakoj kući posebno i organizovale pomoć mnogočlanim porodicama, starijim i bolesnim osobama. Zdravstveno prosvećivanje je obuhvatalo i predavanja o pravilnoj ishrani stanovništva, o ishrani i nezi dece. U ovim aktivnostima veliku ulogu je imala seoska babica Vasilija Žmirić Vaska. Ona je bila i lekar i babica i higijeničar. Zbog svoje plemenitosti i stručnosti  uživala je veliko poverenje i poštovanje žena Česterega.

    1950. godine u selu je organizovana Domaćička škola koju su pohađale pismene omladinke. Škola je organizovana u vidu tečaja na kojem su polaznice učile šivenje, kuvanje, pranje, peglanje (sve kućne poslove), učile su i ručne radove, higijenu, prvu pomoć, način odevanja i lepo ponašanje. U okviru prve pomoći naučene su kako pomoći ženi prilikom porođaja. To je bilo veoma značajno jer su se žene tada uglavnom porađale kod kuće. Polaznice ove škole svoje znanje i umeće su prenosile i obučavale ostale žene u selu.

     I pored mnogobrojnih kućnih poslova i radova u polju, žene Česterega u to vreme aktivno su učestvovale  u društvenom i humanitarnom radu . To je podrazumevalo, između ostalog, i radne akcije na uređenju sela. Za svaki državni praznik, a posebno za  Prvi maj, sređivale su svoja dvorišta i ulice, krečile kuće, a potom sređivale i centar sela ; čistili su se kanali, krečilo drveće, kitili prozori cvećem. Organizovano su posećivale vojnike graničare  na granici Srpska Crnja i odnosili im hranu, vunene pletene čarape i rukavice, specijalno za njih štrikane. U vidu moba pomagale su žene Česterega mnogočlanim porodicama, ženama sa velikim brojem dece, starim i bolesnim osobama pri obavljanju većih poslova ; kosidba žita, branje kukuruza, obrada kudelje i vune, pri izradi odevnih predmeta, održavanju higijene i sl.

     Žene su aktivno učestvovale i u organizaciji kulturno – zabavnog života u selu. Pripremale su priredbe za svaki državni praznik i organizovale igranke. Naročito uspešno je bilo izvođenje  pozorišnog komada Sveti grobovi u kojem je učestvovala Sava Marjanović. Zanimljiv vid druženja žena bile su čajanke. Za tu priliku se spremala specijalna garderoba, mesili kolači, štrudle i pite a uz to se konzumirao čaj. U zimskom periodu i u večernjim satima organizovana su prela – druženje uz rad , šalu i pesmu.

     Ovakav vid organizovanog delovanja žena Česterega trajao je sve do 1953. godine kada prestaje sa delovanjem organizacija AFŽ. Ovo je period tzv. obnove i izgradnje, a karakteriše ga ogroman entuzijazam, polet, požrtvovanost i ubeđenje da je to način za prevazilaženje mnogih životnih problema, odnosno da je to put u bolji, kvalitetniji i sadržajniji život od onoga koji su imali u starom zavičaju. Žene koje su se isticale u organizaciji navedenih delatnosti zvale su se aktivistkinje. Istaknute aktivistkinje u to vreme bile su Vida Jelača (udata Repajić), Cvijeta Đurica ( prva predsednica AFŽ – a ), Savka Stegić (udata Stojaković), Savka Banjac, Marija Kajtez (udata Stegić) i dr. Škola je imala značajnu ulogu u organizovanju i realizaciji pomenutih aktivnosti, a posebno učiteljice Julka Uskoković, Anđelija Kuzmanović, Natalija Cuca Kobilarov, Lidija Vukobratović i dr.

     U narednom periodu žene Česterega su nastavile istim intezitetom da rade u okviru novoformirane organizacije Savez ženskih društava Jugoslavije.

    U Česteregu je 1956. godine počela sa radom fabrika tepiha, popularno nazvana Ćilimara, koja je zapošljavala uglavnom žene. Iz skoro svake kuće je bila po jedna žena zaposlena u Ćilimari. Ćilimarke su postale institucija u selu, a delovale su preko svog sindikata. Radile su paralelno sa udruženjem žena i unele novi duh u svakodnevni život sela.

     Zahvaljujući navedenim aktivnostima Čestereg je u to vreme bio centar kulturnog i zabavnog života u svom okruženju i posećivan od strane mladih iz susednih sela.