‎Bioskopska sala

     Teško je opisati rečima kako sam se osećao, kada sam ovog leta posle mnogo vremena posetio bioskopsku salu u sklopu Doma kulture u Česteregu. Sama poseta je bila sasvim slučajna i nije bila planirana. Naime, dok sam pravio slike centra sela, primetio sam da su vrata od sale otvorena. Posmislio sam da je neko unutra pa sam zastao, očekujući da su u toku neki radovi. Međutim, stvar je bila mnogo gora nego što sam mislio. Sala je bila prazna, a u sali haos.

     Sve što sam video tada, video sam i danas kada sam napravio ove slike. Niko, ali niko me ne može ubediti da sala nije mogla biti zaključana čime bi se izbegao bar deo ovog haosa. Mogu da razumem kada se kaže da nema para za neke veće stavke u selu, ali ne mogu da razumem da nije moguće obezbediti jednu bravu i ključ ili eventualno katanac.

Mesecima stoje otvorena!

Brava postoji, ali ne i ključ!

     Sala je pre nekoliko godina delimično rekonstruisana, međutim, deo plafona je otpao na dva mesta, verovatno zbog prokišnjavanja. Krov je u potpunosti renoviran i postavljen je nov crep.

Rupa na plafonu

Druga rupa kod balkona

     Dalje slike govore više od bilo kojih reči. Jednostavno pustoš, oronulost, tuga i ko zna šta još. Sve ovo se uklapa u celokupnu sliku centra sela koji se jedino "šminka" pred slavu sela. Oronule i iscrtane fasade, trava od pola metra, kuće koje se ruše, blato na sve strane, zapušten spomenik u centru, iscrtana fasada osnovne škole, polomljeni trotoari, smeće (jer nema ni jedna kanta za smeće u centru sela).

     Neka neko slobodno kaže da sve ovo nije istina ... verujte mi, imam na desetine slika koje potvrđuju ovo što sam napisao! Voleo bih da nisam bio podstaknut da napišem ovaj tekst, međutim, nadam se da će bar malo uticati da se konačno krene sa mrtve tačke!!!